Unapređenje analize obavijanja podataka metodama multiatributivnog odlučivanja

Analiza obavijanja podataka (Data Envelopement Analysis - DEA) je neparametarska tehnika bazirana na linearnom programiranju za merenje efikasnosti jedinica o kojima se odlučuje - DMUs (Decision Making Units) sa raznorodnim ulazima/izlazima. S obzirom na veliki broj ulaza i izlaza koji se koriste u DEA, suštinski problem u primenama proizilazi iz činjenice da često nije jasno koje ulaze, a koje izlaze izabrati za upotrebu prilikom ocenjivanja efikasnosti. Pored toga svaka DMU može da zahteva da se vrednosti virtuelnih ulaza i izlaza računaju na način na koji joj najviše odgovara, pa može doći do različitih rezultata ocene efikasnosti. Iz tih razloga, problem adekvatnog izbora ulaza i izlaza postaje važno pitanje za unapređenje diskriminacione moći metode. Imajući u vidu uočene probleme za izbor i sažimanje relevantnih kriterijuma razvijeni su hibridni modeli za povezivanje sa metodama multiatributivnog odlučivanja. Jasno je da uticaj ovih integracija na rezultujuće efikasnosti nije isti. U cilju određivanja težina (važnosti) kriterijuma koji će biti uključenu u mogu se koristiti nalitički hijerarhijski proces ( HP) i Conjoint analiza čime se delimično prevazilaze nedostaci u primeni DEA metode. Conjoint analiza je istraživačka tehnika, a koja se koristi za merenje preferencije ispitanika ka određenim atributima proizvoda/usluge. Conjoint se bazira na jednostavnoj premisi da ispitanici vrše evaluaciju alternativa, pri čemu su te alternative sastavljene od kombinacije atributa čije parcijalne korisnosti istraživači ispituju. AHP metoda predstavlja metod za rešavanje kompleksnih problema multiatributivnog odlučivanja i sistemski način za rangiranje više alternativa i/ili za izbor najbolje iz skupa raspoloživih. U doktorskoj disertaciji predložen je nov metodološki okvir za merenje efikasnosti baziran na integraciji DEA metode sa AHP i Conjoint analizom. Primena HP metode pruža mogućnost hijerarhijske dekompozicije problema u procesu odlučivanja i omogućava potpuno rangiranje DMU, dok su Conjoint analizom definisane važnosti ključnih kriterijuma, sa jedne strane, a sa druge, omogućen je izbor adekvatnih ulaza i izlaza. Krajnji rezultat integracije DEA metode sa prethodno navedenim metodama omogućio je otklanjanje dosadašnjih slabosti prilikom merenje efikasnosti DMU i povećanje diskriminacione moći DEA metode i to na bolji način nego što je predloženo u dosadašnjim istraživanjima koja su uglavnom DEA metodu koristili pojedinačno...

Grantor dc:publisher

Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka

Year dc:date.issued

2019

Author dc:creator

• Popović, Milena

Advisor dc:contributor.advisor

• Martić, Milan

• visoko obrazovanje
• efikasnost nastavnika
• Conjoint analiza
• Analiza obavijanja podataka
• Analitički hijerarhijski proces
• teachers’ efficiency
• higher education.
• Data envelopment analysis
• Conjoint analysis
• Analytical Hierarchy Process

Statement dc:rights

• openAccess

Licence dc:rights.uri

• https://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/4.0/

Language dc:language

sr

Identifier URI

https://nardus.mpn.gov.rs/handle/123456789/12120
https://fedorabg.bg.ac.rs/fedora/get/o:21012/bdef:Content/download
http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=DISPLAY&base=70036&RID=515677594
https://rfos.fon.bg.ac.rs/handle/123456789/111

OAI identifier oai:identifier

oai:rfos.fon.bg.ac.rs:123456789/111